Digitalna IC

Logička IC rade pomoću binarnih podataka (0 i 1) i koriste se u sistemima koji zahtevaju donošenje odluka. Ovo se postiže pomoću kapija u kolu koje dozvoljavaju ili zabranjuju prolaz signala na osnovu njegove vrednosti. Ove kapije se sklapaju tako da će data kombinacija dati specifičan, željeni rezultat zasnovan na zbiru dešavanja na ostalim kapijama. Kada se uzme u obzir da je broj različitih kombinacija 0 i 1 u logičkom IC sa n kapija, 2 na stepen od n, vidi se da ova kola iako imaju jednostavan princip mogu raditi sa veoma složenim informacijama.

Mikrokontroleri su odgovorni za kontrolu digitalnog kola. Razvijeni su kako bi pojednostavili elektronska kola. Čip kao što je ovaj sadrži sve što je potrebno za kontrolu uređaja kao što su npr. veš mašine sa svim njenim različitim programskim opcijama.

Integrisana kola koja se sastoje od velikog broja memorisjkih ćelija poznata su kao memorijski čipovi ili jednostavno samo čipovi. Ovi elektronski memorijski mediji su zasnovani na tehničkim principima poluprovodničke tehnologije. RAM (Random Acces Memory) i Flash memorija su dva dobro poznata oblika memorijskih čipova. RAM memorija ima veoma korisnu karakteristiku a to je da sačuvani podaci ostaju nepromenjeni i nakon prekida napajanja. Baš zbog toga ove memorije se koriste kod računara kao rezervna kopija za boot softver (BIOS).